Šta je to neformalno obrazovanje?
Kada govorimo o obrazovanju, procesima obrazovanja ili uspjesima obrazovanja obično mislimo na formalni kontekst obrazovanja u školi ili na univerzitetu. Školsko doba je međutim, u poređenju sa našim životnim vijekom, relativno kratak period. Ono je, iako veoma značajno, vremenski ograničeno i omogućuje nam da steknemo određeni nivo znanja u određenim naučnim disciplinama.

Međutim, veliki dio znanja i kompetencija se stiču i van formalnih obrazovnih ustanova. Ljudi uče na radnom mjestu, u slobodno vrijeme, putem medija, na raznim kursevima i seminarima, kroz volonterske angažmane, itd. U poslednje vrijeme interes za razne procese učenja koji se odvijaju van formalnih obrazovnih ustanova je značajno porastao. Izvanškolsko obrazovanje se razlikuje od formalnog obrazovanja i može se podjeliti na neformalne i informalne procese obrazovanja ili učenja.

Ovi razni oblici obrazovanja i učenja imaju određene rezlike, ali i sličnosti. Upravo zbog toga neophodno je objasniti osnovne karakteristike formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja ili učenja. 

Formalno obrazovanje

Pod ovim pojmom su objedinjeni svi oblici školovanja od osnovnoškolskog do visokoškolskog, uključujući i srednje strukovne škole, čiji je osnivač država ili određena institucija sertifikovana od strane države, a koje ispunjavaju određene propise iz oblasti obrazovanja.

Jedna od definicija formalnog obrazovanja je sledeća:

Formalno obrazovanje se odvija u visoko formalizovanoj strukturi

(obrazovno-vaspitnim ustanovama) i ono prati prethodno zadane i

definisane strukture. Ciljevi formalnog obrazovanja ili učenja su jasno

definisani, oni se preispituju i dovode do sticanja diplome

(svjedočanstva) koja nam omogućuje dalje obrazovanje i/ili prijem na

posao. Ovaj vid obrazovanja je ciljan i svjestan, a neki njegovi vidovi su i

zakonski obavezni. Predavači moraju zadovoljavati formalne kriterije

koji se uređuju zakonom o obrazovanju.

Neformalno obrazovanje

Polazeći od definicije formalnog učenja, u obrnutom zaključku bi se moglo izvući da je neformalno svo obrazovanje ono koje se odvija izvan formalnog tj. školskog konteksta. Međutim postoje određene razlike koje se nameću i koje je potrebno razgraničiti. U tom smislu potrebno je dodatno razgraničiti obrazovanje van formalnog konteksta i podjeliti ga na neformalno i informalno obrazovanje. Neformalno obrazovanje se najčešće karakteriše kako obrazovanje nezavisno od formalnih obrazovnih institucija. Ali ipak i neformalnom obrazovanju je potreban sistem, odnosno struktura (kao npr. kurs računara iil stranog jezika). Tokom neformalnog obrazovanja sticanje znanja se događa vrlo svjesno, pri čemu se polaznik/ca ostvaruje određeni cilj učenja. U skladu sa tim, neformalno obrazovanje bi se moglo definisati na sledeći način:

Neformalno obrazovanje/učenje se odvija u manje formalnim

institucijama, organizacijama ili grupama. Okvirni uslovi, struktura i

tempo učenja, kao i oblik nastave mogu znatno da variraju, a u pravilu

se prilagođavaju potrebama ciljne grupe. Na taj način je moguće

uspostaviti jasne životne i iskustvene kontekste obrazovanja. Sertifikati

se dodjeljuju nevezano za formalni sistem obrazovanja. Ovaj vid

obrazovanja se odvija ciljano i svjesno.

Informalno obrazovanje

Informalno obrazovanje se odvija u situacijama koje se ne najčešće ne percipiraju kao situacije učenja. Kada osoba doživi neko novo iskustvo, vidi, čuje ili uradi nešto novo, a nakon toga tu situaciju reflektuje, onda iz takvog iskustva nenamjerno stiče nova znanja i tu nastaje naučeno iskustvo. Informalno obrazovanje može da se sastoji od: posmatranja određenih situacija, isprobavanja, čitanja, korištenja medija, prakse, posjete stručnim sajmovima, razmjenom iskustava, itd. Zbog toga se informalno obrazovanje opisuje kao vrlo individualno. Informalno obrazovanje se razlikuje od neformalnog zato što u većini slučajeva ono ne predstavlja svjesno/namjerno učenje i opisuje se kao nesistematično učenje u svakodnevnom životu. Informalno obrazovanje bi mogli definisati na sledeći način:

Informalno obrazovanje se odvija u svakodnevnim situacijama, koje se

većinom ne shvataju kao situacije učenja. Ono se razvija iz iskustva koje

stečemo, odnosno iz rješavanja određenih problema i zbog toga nije

namjerno, a tek poslije refleksije dolazi do samog procesa učenja. Takvo

obrazovanje predstavlja oblik individualnog učenja i vezano je za

pojedinca. Za ovaj vid obrazovanja sertifikati se ne dodjeljuju.